Šta da radim dok tražim posao?

Pisanje teksta

 

Posla NEMA i uz stalno traženje vam je teško da ostanete pozitivni.

Ovakva situacija mi nije strana i zato sam u jednom trenutku potrage za poslom rešila da se pozabavim negacijama, umesto konstatnim savetima “misli pozitivno – isplatiće se”  i tako sam naučila kako se do posla dolazi, čak i kada ga nema.

 

NEMA kraja učenju!

Jedna od najvećih klopki školovanja jeste da će trenutak kada završimo fakultet ili uzmemo diplomu u ruke značiti da smo sve i naučili.

Taj momenat najčešće znači da učenje tek počinje.

Sa tom činjenicom je prilično teško nositi se. Posebno ako smo u školovanje uložili napor i vreme.

Posle završene škole mislimo da smo zaslužili mnogo. Očekujemo da pošaljemo svoj lepo sročen CV i da nas odmah pozovu na intervju. Onda se obučemo pristojno, ne previše napadno, odemo tamo i rasturimo. Dobijemo ono što nam sleduje. Ono što smo zaslužili. Ono što nam je svemir namenio. Posao.

Umesto toga često dobijemo poraz. Ne dođemo ni do intervjua. I tako, možda i nekoliko godina.

Može i kraće. Ako na vreme shvatimo da ništa ne znamo.

Dobro, ne baš ništa. Ali da ne znamo toliko toga i da je korisno da naučimo…

Dok tražimo posao, osim što provodimo vreme u slanju CV-ja i čekanju odgovora, dobro je da pronađemo neko novo interesovanje, kurs koji može da proširi naše znanje ili čak i delatnost, da naučimo jezik koji može da nam olakša traženje posla. Ima poslova do kojih se dolazi nakon završenog kursa. Ovde sam pisala o jednom od njih.

Važno je da odabrani kurs ili školu stvarno i završite!

 

Tražim posao

 

NEMA izležavanja.

To što nemamo posao ne znači da svoje vreme ne možemo da organizujemo tako da ono bude fokusirano i produktivno.

Ne moramo nužno da se trudimo da radimo osam sati dnevno, ali je dobro da imamo isplanirane dane i  sate.  U te planove mogu da budu uključeni kursevi, komunikacija sa poslodavcima, istraživanje mogućnosti o zaposlednju itd.

Ovakvim načinom organizacije vremena izbegavamo prokrastinaciju.

Kada nemamo previše zadataka, lako je upasti u zamku odlaganja za sutra i za sutra i za sutra. Ovo može da nas dovede do rasipanja vremena koje smo mogli da utrošimo na učenje novih stvari ili pronalaženje novih prilika za posao.

Ako vam se često dešava da provedete dan ispred TV-a, a ne znate ni šta gledate, pokušajte da gledanje nekorisnih programa zamenite gledanjem korisnih tutorijala na youtube-u. Četovanje sa prijateljima, recimo komunikacijom sa ljudima na drugom jeziku koji ćete na taj način da vežbate ili pronađite neku za vas adekvatnu zamenu.

Tražim posao

 

NEMA pravdanja.

Dugo sam verovala,  jer je tako radila većina oko mene, da je najveći uspeh imati stalni posao od 9 do 17 h. Da se druge stvari i ne zovu poslom. I radila sam dosta stvari istovremno. Pisala, prepravljala, podučavala, zarađivala novac i verovala da nemam posao.

Znate onu situaciju kada sretnete nekoga koga niste dugo videli. On vas pita šta radite. A vi se zavežete. Jer nemate ime firme. Ne možete da kažete radim u školi, pošti, banci, muzeju, prodavnici.

Trebalo mi je vremena da prebrodim to. Da naučim da kažem da radim kod kuće ono što volim.

Važno je razmisliti o tome šta je za vas posao. Na koji način možete da zaradite novac, čak i ako ne radite za nekog puno radno vreme.

Šta sve znate da radite, pri tome mislim i na kuvanje, šivenje, lepljenje sličica, jer nikada ne znate gde može da se nalazi vaša nova profesija. I važno je da se nikome ne pravdate zbog svojih izbora, načina na koji shvatate svoju profesiju, vremena koje provodite u poslu.

Pravdanjem se samo fokusirate na tuđa očekivanja, zapostavljajući svoja.

Tražim posao

NEMA blama.  

Iz straha da ne ispadne da nešto ne znamo, iz nesigurnosti koliko daleko je u redu da neka komunikacija ode ili mogućnosti da nekada budemo odbijeni često uopšte ne komuniciramo.

Ja recimo nisam postavljala pitanja kada je za to bio savršen trenutak. Mislila sam da mi je sve jasno. Ili sam mislila da i ono što mi ne bude jasno mogu lako sama da razjasnim.

Onda bih zvodila zaključke iz situacija koje ne samo da mi nisu bile jasne, već i nisam imala dovoljno informacija o njima. I samo dodatno komplikovala.

Postavljanje pitanja je najlakši i najjednostaviniji put do pronalaženja odgovora, a onda i rešenja. O čemu god da se radi. Ljudi vole da odgovore na pitanja, da pomognu, da daju savet, da ispričaju svoje iskustvo.

Zato pitajte, uvek!

Ako rešite da NEMA kompromisa oko gore navedenih stvari, NEMA šanse da na kraju nećete naći posao. Ili bar otkriti novu profesiju. Ili shvatiti šta je to što zaista želite da radite. Ili ono u čemu istinski uživate.

 

 

 

Piše: Vanja