Drugo stanje trećem radovanje – kako sam izabrala prenatalni test?
Ovaj tekst nije zalutao. Konkretan je primer umeća prodaje onoga što se mora. I dobar je za one koji se pitaju kako da plasiraju svoju ponudu.
Ni trudnoće nisu ono što su bile. Tržište ih je uzelo pod svoje i sve svrstalo u rizične ili visokorizične. Tokom prva tri meseca kao da to nije blagosloveno stanje. Trudnice slušaju šta može i ne može da se desi pa za svaki slučaj urade sve preglede.
Čini se da sada pored drugog imamo i treće stanje.
Manifestuje se potrebom da tokom devet meseci stalno nešto proveravamo kod lekara. I da plaćamo.
Ne pitamo koliko košta, samo da dobijemo papir da je sve u redu.
Tako sam ja kao trudnica starija od 35 godina, dobila papir da treba da uradim amniocenetezu, koja je prilično stresan zahvat. Ili da uradim prenatalni test, koji podrazumeva samo vađenje krvi, pouzdan je 99,8% i košta oko 600eur.
Naravno, odlučila sam se za lakšu ali skupu varijantu.
Međutim, odluka o izboru laboratorije u kojoj bih radila prenatalni test nije bila laka.
Bilo ih je više nego što sam očekivala. I svi sajtovi su na prvi pogled izgledali slično.
Pošto se u tom testu radi analiza određenih hromozoma, tražila sam ko nudi pouzdanije i opširnije rezultate. Shvatila sam da se, uprkos malo drugačijem opisu hromozoma na nekim sajtovima, na kraju sve svodi na isto. U svakoj laboratoriji dobiću rezultate koje tražim.
Suzila sam ponudu na nekoliko sajtova, zato što su opisi samih hromozoma i njihovog značaja bili jasniji.
Potrudili su se i verovatno angažovali kopirajtera da prostim rečima objasni medicinske termine. Što se mene tiče, to je veliki plus.
Cena usluge koja mi je bila potrebna se takođe nije mnogo razlikovala. Desetak evra gore-dole ne igra veliku ulogu u odnosu na onih 600 koje treba da dam. Plaćanje na rate niko nije omogućavao. Dakle, na osnovu toga nisam mogla da donesem odluku.
Zato sam listu ponovo suzila i izabrala one koji nude popust na ostale analize i usluge u laboratoriji. Pomoglo je i to što su neki davali i popust na čuvanje matičnih ćelija za koje smo takođe bili zainteresovani.
Ipak su ove laboratorije razmišljale o zadržavanju korisnika i dugoročnoj saradnji. Nije im bio cilj da samo jednom uzmu novac.
Međutim, i dalje nisam donela konačnu odluku. Bilo je još razmišljanja. Pošto se analize hromozoma ne rade kod nas, kritetijum za izbor bila je i zemlja u koju se šalje moja krv.
Mogla sam da biram: Engleska, Kina ili Nemačka. Odlučila sam se za Nemačku. Malo iz ličnih razloga, a malo i zbog toga što vlada mišljenje da je standard usluga u Nemačkoj visok bez kompromisa.
Odluka nije bila gotova, ali lista se sužavala.
Period čekanja na rezultate više je nego važan u drugom stanju. Zato sam birala sajt, odnosno laboratoriju u kojoj ću najbrže saznati da li je sve u redu i da li čekam dečaka ili devojčicu.
Između 3, 7 ili 10 dana, naravno da sam odabrala 3.
Dakle, presudno je bilo sledeće:
- dobro objašnjenje problema i rešenja,
- briga o korisniku, odnosno benefit koji mi daju ako ih izaberem,
- pouzdanost i brzina, tačnije što manji period čekanja rezultata.
Cena nije bila odlučujući faktor. Čak sam izabrala laboratoriju koja nije ponudila najnižu cenu.
Znate li o čemu se ovde radi?
O zdravlju ne.
O trudnoći i bebi ne.
O marketingu, kopirajtingu i vođenju korisnika od potražnje preko ponude do konačne odluke.
Neko se potrudi, uloži u kopirajting i strategiju, a neko se osloni na slučajni izbor ili preporuku. Sad vi procenite ko ima veću šansu da zaradi i radi dobro.
To što sam ja kasnije saznala da se na kraju sve sve de na isti period čekanja, na isti tretman i popuste, nema veze.
Ovde je važno da znate da je neko sve ponudio, istakao, naveo odmah. Na sajtu, na društvenim mrežama, u mejlu. Odmah je ušao u uži izbor. Nije čekao da ga neko pozove telefonom pa da tek onda ljubazna operaterka navede sve prednosti i pogodnosti. Taj način prodaje više ne prodaje.