Preduzetništvo nije bajka, ali može biti dobra priča

Moja čvrsta odluka da se otisnem u vode samostalnog rada nedavno je napunila tri godine. Zbog toga želim da kažem nešto o svom iskustvu i ličnom stavu prema preduzetništvu u Srbiji i svime što je u vezi sa njim.  

Firmu sam registrovala nakon odluke, što je i normalno. Nisam čula da je neko prvo registrovao firmu pa doneo odluku i tek onda dobio ideju o osnivanju biznisa. Dakle, redosled je: ideja, odluka, osnivanje – u većini slučajeva. Nađite mi čoveka koji je uradio obrnuto.  

Uglavnom, te jeseni dala sam sebi ozbiljan zadatak i izazov – ili ću probati da stvorim posao sama na ovaj način, ili ću probati da ga stvorim sama na drugi način. Treće opcije nije bilo. Imala sam plan A i plan B i oba su podrazumevala samostalnu delatnost. 

Nisam ovu odluku donela zato što sam slušala kul priče o preduzetništvu. Naprotiv – znala sam da ulazim u baru punu krokodila i da me čeka dug i krivudav put do mirne vode, ako ona uopšte postoji u ovom slučaju. 

Znala sam šta me čeka, ali sam u isto vreme sve to jako želela da osetim. Šest godina pre ovog posla radila sam u firmi sa mnogo entuzijazma i ljubavi. Ništa mi nije bilo teško i strano. Zaista sam uživala, napredovala i učila. Nisam želela manje od toga. Bila sam spremna da stanem ispred svog rada lično i odlučno. Tim putem sam i krenula. 

Ali, da bi priča bila zanimljivija, igra slučaja mora da dođe do peripetije…

Bila je to godina kakvu niko nije očekivao 

Ubrzo nakon što sam odlučila da se otisnem u vode preduzetništva, došla je zima 2020. Pamtićemo je po tome što smo je zaboravili. Ili se bar trudimo da je zaboravimo. 

Dakle, dok sam ja popunjavala planere, postavljala ciljeve, pravila programe svojih edukacija i saradnji – madam Korona nam se polako približavala. I taman kad sam predala biznis plan za bespovratna sredstva za samozapošljavanje – BAM! Izolacija, zatvaranje, neizvesnost. Ništa ne radi – da li ću raditi ja i šta će sada da se desi.

Znate li šta se desilo? Nikad više posla nisam imala. Svi su hteli da rade nešto online i svi su hteli da posao na internetu razviju juče. I svi su mislili da to može preko noći i kose čupali zbog toga što nisu ranije počeli. 

A ja sam radila koliko mogu. U stvari, iskreno – radila sam preko svojih granica. 

Koliko sam tada tekstova napisala, kampanja kreirala, sajtova sredila, profila pokrenula i konsultacja održala! Pomerila sam sopstvene granice, postavila nove i promenila poslovne planove. 

U problemu sam videla rešenje 

Moj prvobitni plan bio je da razvijam program saradnje kroz koji ću preduzetnike voditi do samostalnog kreiranja sadržaja za svoj biznis i do razvoja prodaje kroz kampanje i optimizaciju sajta. I ne mogu da kažem da sam od toga odustala, jer imam klijente kojima je upravo takva podrška potrebna. Sarađujemo vrlo lepo i postižemo rezultate, zato što se jednako angažujemo i zajedno radimo na razvoju posla i prodaje. 

Međutim, ima više onih koji žele, ali nemaju vremena da samostalno kreiraju jedan deo sadržaja za svoj online nastup. I to je sasvim u redu, jer jedna osoba ne može i ne mora sve da radi. 

Oni žele da angažuju nekoga za pisanje bloga, sadržaja za mreže i sajt, kreiranje kampanja i komunikaciju sa online zajednicom. Obrate se meni i ja pronađem rešenje za njihov problem, tako što to radim lično ili delegiram posao saradnicima. 

Nećete verovati za koga sve pišem blogove, sadržaj i tekstove za sajtove, šopove ili kampanje! 

Naravno, neću vam ni reći, jer to je poslovna tajna. 

Ali ono što hoću da kažem je da planovi nisu u kamenu zacrtani i uvek budite spremni da ih menjate i prilagođavate situaciji. Sa ciljevima je već drugačije – od njih ne treba da odustajete. Ako ih nema, teško je da ćete negde stići i nešto postići. 

Da li sam ostvarila svoje dosadašnje ciljeve

Naravno da sam za ove tri godine neke poslovne ciljeve ostvarila. Bila bih na pogrešnom putu da nije tako. Jedan od najvažnijih je osećaj koji već dugo imam i pomaže mi da savladam sve teške situacije. Glas koji mi kaže: „To je ono što si želela” sada je jači od problema koji se povremeno pojave. 

I ovo nije došlo preko noći. Bilo je bezbroj šta-mi-je-ovo-trebalo situacija, kada sam želela da odustanem od svega i pobegnem u firmu sa fiksnom platom i radnim vremenom od 9 do 5. I imala sam priliku. Tačnije – tri dobre, zavidne prilike koje nekada ne bih propustila. Ali Slovci su bili jači. Da sam otišla, oni bi nestali, a to ne želim. 

Sve dok vidim smisao u svom poslu i radnom danu, dok stojim iza svojih reči i dela i mogu da biram klijente onako kako oni biraju mene – Slovci će postojati. 

Uspeh merim svojom slobodnom i nezavisnošću, ali i samopouzdanjem koje gradim osećajem da držim svoj život u svojim rukama. I to je u stvari suština preduzetništva, iz mog ugla. Možda su neki drugi uglovi drugačiji, ali za mene očigledno nisu pravi. 

O preduzetništvu mnogi pričaju bajke i stvaraju zablude. Ali verujte mi, ničeg bajkovitog nema u teretu koji preduzetnik nosi. Onaj ko je ozbiljno zasukao rukave i odlučio da od svog posla živi, neće vam pričati bajke. Ali ispričaće vam jednu realnu priču koja će ostaviti poseban utisak, jer dolazi iz iskustva, iskrena je i autentična. Bajke imaju isti kraj. Preduzetništvo je ideja koja ne da mira do sledećeg početka.